“U beskrajnom posrtanju prema sebi samima, ubiremo plodove koji su nam dani”

Colorado 1948. Jesen.
Breskva kao metafora života.

Sedamnaestogodišnja Victoria Nash isporučuje breskve s obiteljske farme u selo. Pritom susreće tajanstvenog neznanca koji ju je upitao za put. Taj susret bio je sudbinski i usmjerio je Victorijin ionako već težak život na još teži put. Hrabrost ili ludost?

Ona odrasta bez majke, jedina je žena u kućanstvu uz oca, divljeg brata i tetka. Držala je kuću čistom, kuhala i prala. Brinula je za farmu i breskve. Naučila je sama sve obavljati i nikad nije dopustila da čuju kako plače.

A onda se zaljubila u prljavog neznanca i postala nešto sasvim drugo.

“Još nisam mogla prepoznati kakva se to nova karta rastvorila u meni, ali znala sam da se kući vraćam kao neobična”

Svoje susrete su skrivali jer Wilson Moon je gotovo ostao bez glave čim ga je ugledao Victorijin pijani brat Seth. “Torie, makni se od tog prljavog kučkinog sina” pijano je mumljao…

No divna i zanosna ljubav okončana je tragično. Victoria je ostala bez svog Indijanca, svoje prve ljubavi, ali ne sama…

“Teci kao rijeka” rekao je Will. “Djed mi je uvijek govorio da je to jedini način”

Bolno divan i težak roman prožet toliko živopisnim i raskošnim opisima te divlje i gladne zemlje. Osjetit ćete miris trave, blata i znoja, osjetit ćete okus najsočnije breskve krvlju ubrane. A osjetit ćete i nadnaravnu snagu, prkos i moć ratnice i majke u vremenima kad je žena bila prihvaćena samo kao sluškinja koja šuti.

Koliko god gorčine je sudba za Victoriu donijela, toliko je miline i zadovoljštine na kraju i vratila. Torie će vam ostati u srcu…

Uživajte u čitanju!

Nakladnik: Znanje

Prijevod: Mirjana Valent